Doc. dr Emilija Živković Marinkov1,2, Mila Bojanović1,2
1Univerzitet u Nišu, Medicinski fakultet
2Klinika za bolesti uva, grla i nosa, Univerzitetski klinički centar Niš, Srbija
Oštećenje sluha kod dece utiče na razvoj govora, jezika, kognitivnu funkciju, a samim tim na intelektualni, socijalni i emocionalni razvoj ličnosti. Uvođenjem univerzalnog skrininga sluha novorođenčadi u porodilištu omogućena je detekcija, a samim tim i primena savremenih audioloških metoda i blagovremena dijagnostika prelingvalne nagluvosti i gluvoće, što sve omogućava sprovođenje rane intervencije. Preporuke Zajedničkog komiteta za dečiji sluh (JCIH) su da se skrining sluha sprovede u prvom mesecu života deteta, dijagnostika oštećenja sluha do 3. meseca, a da se sa intervencijom započne do 6. meseca. Neonatalnim skriningom se ne mogu identifikovati sva senzorineuralna oštećenja sluha zato što se ona mogu javiti u kasnijem uzrastu deteta ili mogu imati progresivni karakter. Zbog toga je neophodno audiološko praćenje dece sa prenatalnim, perinatalnim i postnatalnim faktorima rizika za oštećenje sluha i sprovođenje skrininga sluha u okviru sistematskih pregleda predškolske i školske dece. Neophodno je prepoznati oštećenje sluha kod dece što je ranije moguće, čak i kada je prisutna umerena, laka bilateralna i unilateralna nagluvost, da bi se obezbedio odgovarajući terapeutski i rehabilitacioni proces, jer se samo tako može omogućiti adekvatan razvoj govora i jezika.
