Dr Sci. Med. Ivana Filipović
KBC dr Dragiša Mišović – Bolnica za ginekologiju i akušerstvo
Sa prevelancom od preko 30% alergijske boelsti su najčešće bolesti dece i adolescenata. Alergijske bolesti su multifaktorijalne što znači da u njihovoj etiopatogenezi učestuju kako gentski, tako i faktori sredine. Iako je do sada identifikovano preko 20 genskih lokusa u vezi sa razvojem atopije, genetske studije su i dalje veoma skupe i neprimenljive u rutinskoj kliničkoj praksi. S obzirom na to da se porast prevalencije alergijskih bolesti ne može pripisati isključivo genetskim faktorima, većina studija o razvoju alergijskih bolesti fokusirala se na uticaj faktora sredine, način ishrane u prvim mesecima života, uvođenje nemlečne ishrane, izloženost aeroalergenima, duvanskom dimu, zagađenje, mesto stanovanja, infekcije u ranom uzrastu. Ishrana majčinim mlekom, predstavlja najbolji izbor za novorođenče i odojče. Nažalost i pored mnogobrojnih prednosti u smislu sastava nad AMF (adaptiranim mlečnim formulama) se pokazala da nema protektivni efekat kada je u pitanju alergija na hranu. Prema preporukama EAACI – Evropske akademije za alergologiju i kliničku imunologiju, Američkog udruženja pedijatara i Evropskog udruženja pedijatrijskih gastroenterologa svoj deci, uključujući i decu sa povećanim rizikom za razvoj atopije (bilaterlana pozitivna porodična anamenza) preporučuje se uvođenje nemlečne ishrane sa puna 4.meseca života. Takođe u cilju senzibilizacije preporučuje se i rano uvođene alergogenih namirnica (kikirika, riba, jaje -belance i žumance, orašasti plodovi, soja). Interesantna je i činjenica da se hipoalergogene formule ne preporučuju kod dece sa povećanim rizikom od razvoja alergijskih bolesti već ukoliko se utvrdi alergije na proteine kravljeg mleka mlađoj odojčadi se preporučuje ishrana AMF na bazi aminokiselinskih hidrolizata, a deci starijoj od 12 meseci sojino, bademovo i druga mleka na bazi biljnih proteina.
