Prof. dr Žarko Ćojbašić
Mašinski fakultet Univerziteta u Nišu
Tehnologija ubrzano menja način na koji se medicina praktikuje, a veštačka inteligencija I mašinsko učenje postaju dovoljno moćni i pouzdani za primenu u kliničkoj praksi. Medicina 4.0, termin kojim se označava nova era u medicini, zasniva se na korišćenju informacionih i komunikacionih tehnologija za poboljšanje zdravstvene zaštite. Jedna od grana medicine koje imaju najveći potencijal za primenu savremenih tehnologija je kardiologija, a digitalizacija u kardiologiji se odnosi na upotrebu digitalnih tehnologija za poboljšanje dijagnoze, lečenja i upravljanja kardiovaskularnim oboljenjima. Tehnologije uključuju elektronske zdravstvene kartone, digitalna snimanja, nosive uređaje i mobilne aplikacije i algoritme veštačke inteligencije. U kardiologiji, mašinsko učenje se može koristiti za analizu podataka o pacijentima, za predviđanje verovatnoće da pacijent razvije kardiovaskularnu bolest ili identifikovanje pacijenata pod visokim rizikom od komplikacija tokom ili posle kardio procedure, za poboljšanje tačnosti i efikasnosti dijagnoze, za razvoj personalizovanih planova lečenja na osnovu individualnih zdravstvenih podataka, itd. Digitalizacija takođe transformiše način na koji se praktikuje preventivna pedijatrija. Na primer, digitalne aplikacije mogu pomoći roditeljima da prate rast i razvoj deteta, što može omogućiti rano otkrivanje potencijalnih zdravstvenih problema, kao što su gojaznost ili kašnjenje u razvoju. Sve u svemu, digitalizacija u kardiologiji, preventivnoj pedijatriji i generalno Medicini 4.0 ima potencijal da unapredi zdravlje pacijenata, poveća pristup visokokvalitetnoj nezi i smanji troškove zdravstvene zaštite. Digitalne tehnologije olakšavaju saradnju između pružalaca zdravstvenih usluga i pacijenata, omogućavajući personalizovanu negu i bolje rezultate za pacijente. Važno je osigurati da se ove tehnologije koriste na način koji štiti privatnost pacijenata i da su zdravstveni radnici obučeni da efikasno koriste ove alate.
