Doc.dr Tatjana Gazibara
Institut za epidemiologiju, Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu
Jedan od ciljeva održivog razvoja jeste smanjenje ili potpuno eliminisanje antibiotske rezistencije. Da bi se ostvario ovaj cilj potrebna je strogo kontrolisana upotreba antibiotika. Pandemija infekcije kovid-19 je u nekim zemljama dovela do dramatičnog skoka potrošnje antibiotika u lečenju pneumonija izazvanih SARS-CoV-2. Iako je početkom pandemije stav stručnjaka bio takav da se azitromicin koristi u terapiji kovid-19 infekcije kod dece, tokom pandemije protokoli lečenja su gotovo u potpunosti zamenili antibiotike drugim lekovima (npr. deksametazon, remdesivir, tocilizumab itd). Međutim, upotreba antibiotika je u pojedinim zemljama strožije kontrolisana tek u kasnijim fazama, a primenjivani su tek nakon višednevne hospitalizacije. Empirijski dokazi ukazuju na to da se bakterijska pneumonija kod kovid-19 infekcije javlja tek kod nešto manje od 10% inficiranih, dok je upotreba antibiotika u lečenju hospitalizovane dece bila i preko 50%. U našoj zemlji je analizirana upotreba multiplih antibiotika kod hospitalizovane dece tokom prvog talasa pandemije u Srbiji. U ovom predavanju biće reči o prediktorima upotrebe antibiotika u našoj populaciji hospitalizovane dece s kovid-19 sa osvrtom na izmene u upotrebi većeg broja antibiotika pre i posle pandemije.
