UDRUŽENJE ZA PREVENTIVNU PEDIJATRIJU SRBIJE (UPPS)
X nacionalni kongres UPPS-a sa međunarodnim učešćem
Kopaonik, 21-23. April 2023.

Dragana Lazarević

Algoritam u dijagnostici juvenilnog idiopatskog artritisa

Assist. dr Dragana Lazarević

Klinika za pedijatriju, UKC, Niš, Medicinski fakultet, Univerzitet, Niš

Artritis podrazumeva upalu zgloba i okolozglobnih struktura, a kliničke manifestacije upalnog procesa su otok zgloba i najmanje dva od sledećih simptoma: bol na palpaciju i/ili pokretu, lokalna toplota i ograničen obim pokreta. Diferencijalna dijagnoza juvenilnog idiopatskog artritisa (JIA) je kompleksna jer podrazumeva razlikovanje podtipova JIA, kao i razlikovanje mnogobrojnih drugih oboljenja dečjeg uzrasta koja se mogu manifestovati zglobnim tegobama, te se dijagnoza JIA neretko postavlja isključivanjem različitih bolesti i patoloških stanja. Pravilnu dijagnozu je moguće postaviti samo na osnovu dobro uzete anamneze i kliničkog pregleda uz poznavanje specifičnosti kliničke prezentacije zglobnih tegoba u različitim oboljenjima. Jako je bitno obratiti pažnju na doba dana kada su prisutne zglobne tegobe, koji su zglobovi zahvaćeni, koliko dugo tegobe traju i kojeg su inteziteta i trajanja. Na osnovu svega ovoga možemo izdiferencirati u kom pravcu treba usmeriti dopunsku laboratorijsku i imunološku obradu. Ukoliko se bolovi javljaju dominantno u popodnevnim satima, traju kratko, umerenog su intenziteta i spontano prestaju najčešće su posledica mehaničkog karaktera i nastaju kao posledica benignih ortopedskih stanja i same konstitucije pacijenta. Lečenje nije potrebno, savetuje se sprovođenje fizikalnih procedura za jačanje tonusa muskulature. Prolazni sinovitis kuka je jedno od čestih bolnih stanja kod dece uzrasta od 3-10 godina. Karakteriše se jakim bolovima u preponi, otežanim hodanjem koji nastaju naglo kod prethodno potpuno zdravog deteta i bez podataka o traumi. Fizikalni pregled otkriva ograničene pokrete u jednom koksofemoralnom zglobu, ređe u oba. Radiološki nalaz i laboratorijske analize su u granicama normale. Uz mirovanje i antiinflamatornu terapiju tebobe nestaju nakon par dana. Ukoliko se bolovi javljaju noću, bude pacijenta iz sna i uz to je prisutan niz konstitucionalnih simptoma (febrilnost, gubitak telesne težine) onda treba razmišljati o ozbiljnim kliničkim manifestacijama maligne bolesti. Ukoliko imamo febrilnog pacijenta sa monoartritisom koji je nastao akutno, a zglob je crven, otečen i topao svakako treba razmišljati i o septičnom artritisu. Zbog mogućeg ireverzibilnog oštećenja zgloba važno je odmah učiniti dijagnostičku punkciju i što pre započeti primenu antibiotske terapije. Bitno je utvrditi da li je zglobnim tegobama prethodila infekcija, obzirom da veliku grupu predstavljaju i reaktivni artritisi, uglavnom nastali nakon infekcija digestivnog ili urogenitalnog trakta koji imaju dobar terapijski odgovor na nesteroidne antireumatike i dobru  prognozu. Poststreptokokni reaktivni artritis pripada grupi reaktivnih artritisa,  ali  obično je nemigratornog  karaktera. Dijagnoza se postavlja na osnovu anamnestičkog podatka o prethodnoj infekciji gornjeg respiratornog trakta.  

Kada se artritis javi kod deteta pre 16.godine života i traje najmanje 6 nedelja ispunjeni su kriterijumi za dijagnozu JIA, koje  predstavlja najčešće reumatološko oboljenje dečjeg uzrasta, od koga oboli svako hiljadito dete, ali prava incidenca bolesti još uvek nije poznata. Karakteriše ga jutarnji karakter zglobnih tegoba sa dominantnom jutarnjom ukočenošću, koja se tokom dana smanjuje. JIA ne predstavlja jednu jedinstvenu bolest već heterogenu grupu inflamatornih oboljenja, koje imaju specifičnu polnu, uzrastnu i genetsku predispoziciju, različite kliničke karakteristike, tok i prognozu bolesti. Internacionalna liga za borbu protiv reumatizma (ILAR) jasno definiše 7 različitih podtipova bolesti u zavisnosi od broja zahvaćenih zglobova u prvih šest meseci bolesti i prisutnih ekstraartikularnih manifestacija, te tako razlikujemo: sistemski artritis, oligoartritis (perzistentni i prošireni), poliartritis sa negativnim reumatoidnim faktorom (RF), poliartritis sa pozitivnim RF faktorom, psorijazni artritis, artritis sa entezitisima i nediferentovani artritis. Poznavanje pojedinačnih fenotipskih karakteristika, genetskih i seroloških specifičnosti svakog od JIA podtipa je omogućila razvoj specifičnih dijagnostičkih i terapijskih algoritama čime je izmenjen koncept lečenja čime se sprečava nastanak destrukcije zglobnih struktura i invaliditeta, omogućava unapredjenje kvaliteta života obolelih i poboljšava prognoza ishoda bolesti.

Apstrakti