Prim. dr sci. med. Igor Plješa
KBC dr Dragisa Mišović – Bolnica za ginekologiju i akušerstvo
Ljudsko telo je domaćin zajednice mikroorganizama, uključujući viruse, bakterije i gljivice. Poznato je da bakterijska komponenta ove zajednice, mikrobiota, utiče na zdravlje s obzirom na njen simbiotski odnos sa ljudskim domaćinom. Vertikalni prenos bakterija sa majke na novorođenče doprinosi razvoju mikrobiote gastrointestinalnog trakta (creva) novorođenčeta, ali može imati uticaj i na razvoj imunski posredovanih bolesti kod potomastva. Hormonske promene tokom trudnoće podstiču brojne fiziološke promene u cilju ostvarivanja zdravog potomstva. Za ostvarivanje balansa između imunološke tolerancije na fetalne antigene i imuniteta protiv infektivnih agenasa neophodna je fina interakcija na realciji hormoni trudnoće, imunski odgovor i mikrobiota. Nedavni dokazi sugerišu da promene na nivou mikrobioma uočene tokom trudnoće mogu pomoći u održavanju homeostaze i pomoći potrebnim fiziološkim promenama koje se javljaju u trudnoći. Sa druge strane sve te promene čine populaciju trudnica i babinjara posebno vulnerabilnim posebno u pogledu imunski posredovanih i infektivnih bolesti. Bolje razumevanje interakcija domaćin-mikrobiota koji se dešavaju tokom trudnoće moglo bi poboljšati identifikaciju populacije trudnica u riziku za neželjene ishode trudnoće. Promene na nivou mikrobite GIT-a mogu imati uticaj na nastanak imunski posredvanih bolesti. Disbioza na nova vaginalne mikrobite je pokazanao da je povezana sa komplikacijama i neželjenim ishodima trudnoće. Odsustvo laktobacila i povećana bakterijska raznolikost povećava rizik od prevremenog porođaja. Najinteresenatnija je svakako mikrobiota endometrijuma, kao i njen uticaj na plodnost i ishod trudnoće. Identifikacija mirobioma endometrijuma bi mogla biti od velike pomoći u razvoju dijagnoze zasnovane na mikrobioti i personalizovane terapije za prevenciju akušerskih komplikacija kroz personalizovane nutritivne, mikrobiotičke ili farmaceutske intervencije.
